О књизи: 1974 / "... Одједном пас је стао. Смелл! Мирис те прве мачке. Испоставило се да се мирис овог непозваног познаника разликује од мириса које друге мачке остављају у луци. Газио је стазом и после десет до петнаест метара угледао ју је. Са грабежљивом њушком закопаном у перје, полако је вукла великог галеба. Једно крило галеба се све време држало песка и оставило на њему лагану вијугаву пругу и ситно перје. Ударио се у њу грудима и болно је ударио шапама. Окренувши се, канџама га је почешала по носу и скочила у страну. А галеб је остао да лежи на песку. Пас је нестрпљиво јурио мачку, али се брзо предомислио и вратио се галебу. Није имао намеру да одузме птицу мачки, само је хтео да јој да лекцију, а галеба... Било је то добро изненађење за пса, који од јутра ништа није јео.. …»